Cista jajnika (ovarijalna cista) može nastati tokom bilo kog životnog doba, a podaci ukazuju da je učestalost najveća u toku reproduktivnog perioda žene.
Cista jajnika predstavlja formaciju koja je ispunjena tečnošću, a može biti funkcionalna, endometriotična, hemoragična, dermoidna i cistadenom.
Funkcionalne ciste su najčešće i one mogu biti – folikularne ciste (vodene ciste) koje nastaju ukoliko ne dođe do pucanja folikula te tečnost u folikulu može da stvori cistu na jajnicima, cista žutog tela (luteinska cista) koja nastaje ukoliko ne dođe do resorpcije folikula iz koga je oslobođena jajna ćelija i otvor na folikulu se zatvori.
Dermoidna cista, dermoid ili teratom jajnika je cistična formacija koja može da sadrži kosu, mast, kožu, kost i različito ostalo tkivo.
Endometriotična cista – čokoladna cista je cistična formacija koja sadrži endometrijum (sluzokoža materice) koji ukoliko se nađe u jajniku formira čokoladnu cistu.
U situacijama kada dođe do pucanja krvnog suda i izlivanja krvi u cistu ona se naziva hemoragična cista.
Dijagnoza ciste na jajniku se postavlja ginekološkim pregledom. Često pacijentkinja nije svesna da ima cistu i zato je bitno u sklopu ginekološkog pregleda uraditi ginekološki ultrazvuk kojim se određuje lokacija, veličina, oblik i sastav ciste.
Najčešće, ciste na jajnicima ne izazivaju nikakve simptome, međutim simptomi se mogu pojaviti kako cista raste i to u vidu nadimanja stomaka, bolne peristaltika creva, bola u maloj karlici pre ili u toku menstrualnog ciklusa, bola prilikom seksualnog odnosa, bola u donjem delu leđa ili butina.
Ukoliko dođe do povećanja ciste i pogoršanja simptoma, ginekolog će iz razloga brige za zdravlje pacijentkinje zahtevati dodatne dijagnostičke analize.
Punkcija ciste je intervencija pri kojoj se transvaginalno ili transabdominalno prazni sadržaj ciste jajnika koji se potom šalje na obavezne citološke i bakteriološke preglede. Intervencija se obavlja ambulantno, u kratkotrajnoj opštoj anesteziji, i traje 15-tak minuta.